slike pesnika

Драгомир Брајковић – ИГЛИЧАСТЕ ОНЕ ШУМЕ



На борове шуме оне завичајне
Замириши бар понекад усред града.
Нек у тебе слете птице преплашене,
И сад сањај детињство ко некада.

Препун рана, препун чуда и недаћа
Воли смерно све што живи око тебе!
Ти си оно давно дете преплашено
У ком смрзла четинарска шума зебе.

Нико више не разуме шта је теби.
Ране имаш и на души и на уму.
Кад ти хладно иако си предалеко
Завлачиш се у ту давну смрзлу шуму.

Не разумеш шта те мами, шта те вуче
У поднева треперава, светла, сјајна.
Немиран си јер јој хладно па је ушла
У то твоје тело шума завичајна.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта