slike pesnika

Драгомир Брајковић – ОВИДИЈЕ



Мрзим кад громове покушавају да укроте
Киша једнолично и досадно лије
Поздрав за то надируће у свету
За прогонства тиха Овидије

Представа живота још и даље траје
Лакомислено надиру боје у ружи
Као дете у бунилу тешком
Трзаш се робији коју не заслижи

Неспокојство завлада светом
Онда за нас нигде места није
Пролазе нам сунчана пролећа
Мој далеки тужни Овидије

У кристалној чаши овог света
Ми трајемо ко дах топал што би
Звук отегнут док нас надилази
Наш смисао и лепоту доби

И отегнут попут фабричке сирене
Напор света стегнут у јауку
Застају нам градови у грлу
И губимо од злата јабуку

Од тог света онда тешко дође
Изговарам кишу која лије
Прогнани смо свак из свога тела
Мој далеки тужни Овидије


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.