монотонију
модерног
мрака.
Модре
малине
мирисом
милују
меке
маслачке.
Машем
минулој
младости,
марљиво
мами она
мисли
моје.
Малоплаћени
мргодни
мајстори
мраморне
мостове
мишицама
момачким
мрве.
Мозгам,
мислим,
можда
може
море
мира
маћи
мамурлук
мртвих
морнара.
Монструозни
моћници
мељу
милионе
марљивих
младости.
Ми
машемо
марамама
маслинастим,
мислећи,
можда
мине
мрак,
можда
мили
мир
мислима
маме
малаксали
Мохиканци.
Масу
мешетаре
моћни
монаси,
мрске им
маске
мичем
музиком
мудрости...
Малаксала,
моћном
молитвом
мајке
мученика,
милост
молим.
