Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бранко В. Радичевић | КАД МАТИ МЕСИ МЕДЕЊАКЕ



Ево га вече изнад кућа.
Над огњем кô чаробњак чара.
И већ се диже мирисна пара
меда и теста врућа.

То мати белом руком шара
медењак слатки, румена цвета,
међ колачима колач цара,
са дворанима од цимета.

Као да шапне, кô да мази…
У пламен са образа тера
румен своју и јара плази
језик од ваниле и шећера.

У малом телу тих брашњењака
прокључô огањ у дивни слад.
А мати, кô сто обешењака,
још оком слади, за твоју глад.

На столу плех од чиста руја.
Кô мартовчић сипи шећерни прах.
У твом стомаку слатка олуја
и мирисни, меда, дах.

И вече је као од фила.
Отвара мати прозор у шир.
Одједном букне цели свемир
као најслађа ванила.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта