Над огњем кô чаробњак чара.
И већ се диже мирисна пара
меда и теста врућа.
То мати белом руком шара
медењак слатки, румена цвета,
међ колачима колач цара,
са дворанима од цимета.
Као да шапне, кô да мази…
У пламен са образа тера
румен своју и јара плази
језик од ваниле и шећера.
У малом телу тих брашњењака
прокључô огањ у дивни слад.
А мати, кô сто обешењака,
још оком слади, за твоју глад.
На столу плех од чиста руја.
Кô мартовчић сипи шећерни прах.
У твом стомаку слатка олуја
и мирисни, меда, дах.
И вече је као од фила.
Отвара мати прозор у шир.
Одједном букне цели свемир
као најслађа ванила.
