и кораке њежне како ходе журно
од мисли ми само остаде тада
једна далека жеља, нешто несигурно
Ти си искра моје мисли сјајне
топлином твог бића огријан сам често
Ти, што сумњом удаљиш ме увијек
и осмијехом својим осигураш мјесто
Док стојим непомичан, призором затечен
уморан, жељно пољубац чекајући
Ти ми кажеш да још није вријеме
а од жеље срце ће ти пући
Устрептала, лијепа, стојиш испред мене
Кажеш ми не жури, вријеме брзо тече
погледаш ме њежно, а затим зажмуриш
од тада Те љубим свако вече.
