Јан
Скацел песник и критичар рођен је 7. Фебруара 1922. године у Внорови у
Моравској области у Чешкој. Након студија живео у Брну, где је од 1963. до
1968. уређивао часопис Гост у кући
(Host du domu), један од најзначајнијих чешких часописа после рата. Од
1968. Године живео од поезије за децу и превођења. Будући да његова поезија
није била друштвено ангажована, слабо је објављиван у самиздату.
Након
Плишане револуције добија значајне европске награде, пре свега захваљујући
преводима на енглески и немачки језик. Пред крај живота сматран је за највећег
чешког песника и био је један од озбиљних кандидата за Нобелову награду.
Објавио
књиге песама: Колико прилика има ружа (1957), Шта је остало од анђела
(1960), Час између пса и вука (1962), Туга (1965), Прутићи (1968), Давно
просо (1981), Нада с буковим крилима (1983), Одливци у изгубљеном
воску (1984), Ко у тмини вино пије (1988).
Умро је 8.
новембра 1989. године у Брну.
