Јан Скацел
Песник и критичар рођен је 7. фебруара 1922. године у Внорови у Моравској области у Чешкој. Након студија живео у Брну, где је од 1963. до 1968. уређивао часопис Гост у кући (Host du domu), један од најзначајнијих чешких часописа после рата. Од 1968. године живео од поезије за децу и превођења. Будући да његова поезија није била друштвено ангажована, слабо је објављиван у самиздату.
Након Плишане револуције добија значајне европске награде, пре свега захваљујући преводима на енглески и немачки језик. Пред крај живота сматран је за највећег чешког песника и био је један од озбиљних кандидата за Нобелову награду.
Објавио књиге песама: Колико прилика има ружа (1957), Шта је остало од анђела (1960), Час између пса и вука (1962), Туга (1965), Прутићи (1968), Давно просо (1981), Нада с буковим крилима (1983), Одливци у изгубљеном воску (1984), Ко у тмини вино пије (1988).
Умро је 8. новембра 1989. године у Брну.
