нико нам прах не ословљава.
Нико.
Слава ти, Нико.
Теби за љубав ћемо
цветати.
Теби
у сусрет.
Били смо
Ништа, и јесмо, и то ћемо
остати, цветајући:
Ружа ничега, ружа
ничија.
Са стабљиком
светлом као душа,
са прашником пустим као небо,
са круном црвеном
од пурпурне речи коју смо
певали изнад, о изнад
трна.
• Превео с немачког Бранимир Живојиновић
Из књиге Фуга смрти, Нолит, Београд, 2008.
