Поднесем зла, страдања, недаће,
Украдем делић сунчевог сјаја,
За све ово Господ мораће
Обелоданити шта ме с њим спаја.
Ако за живота живу главу изнесем
Из раља стварности и свакодневице,
И кукавно присуство Бога поднесем,
Лично ће бити део моје кривице,
Која ће оспорити да се узнесем.
Не тражим да ме погледа кроз прсте,
За живота такво гледање није
Дозвољено, нисам од оних који се крсте
Лажно, моје је крштење вечније,
Знак је и обележје ове поезије.
Искупљење су стихови бескрајни,
На небу се сударају и укрштају,
Ближи су Богу што су више тајни,
Близина је сигурност да трају,
Што су ближи Богу то су више сјајни.
Ако за живота пред људима не посрнем,
И пред Богом и, Смрт ме не прекине
На путевима вечним, ако се не осврнем
И будем саставни део Истине,
Ако за Смрт не будем нем
Постаћу идеја поезије и висине.
29. мај 2015.
