Textual description of firstImageUrl

Слободан Милић | ОБЕЛЕЖЈЕ ПОЕЗИЈЕ



Ако за живота издржим до краја
Поднесем зла, страдања, недаће,
Украдем делић сунчевог сјаја,
За све ово Господ мораће
Обелоданити шта ме с њим спаја.

Ако за живота живу главу изнесем
Из раља стварности и свакодневице,
И кукавно присуство Бога поднесем,
Лично ће бити део моје кривице,
Која ће оспорити да се узнесем.

Не тражим да ме погледа кроз прсте,
За живота такво гледање није
Дозвољено, нисам од оних који се крсте
Лажно, моје је крштење вечније,
Знак је и обележје ове поезије.

Искупљење су стихови бескрајни,
На небу се сударају и укрштају,
Ближи су Богу што су више тајни,
Близина је сигурност да трају,
Што су ближи Богу то су више сјајни.

Ако за живота пред људима не посрнем,
И пред Богом и, Смрт ме не прекине
На путевима вечним, ако се не осврнем
И будем саставни део Истине,
Ако за Смрт не будем нем
Постаћу идеја поезије и висине.

29. мај 2015.



Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана