Одговор није тешко дати,
Када прође вековима час
Ново време неће нас знати,
А испод наслага притајени глас.
Узалуд посматраће гробље, кућу,
Путеве моје, неће сетити се
Да отшкрину за светлост будућу,
Запале свећу и помоле се,
За мене који је у беспућу.
Раздвојен од звезда и чистине,
Од љубави, снова, вечне мисли,
Ал нисам раздвојен од истине
И речи која о мени мисли
Пробијајући оклоп тмине.
Остаће перо, шкрипа пера,
Жути папир, траг мастила,
Изнад мене шумеће хемисфера
Весело што ме угостила,
И Уранија свему мера.
Када се једном глина осуши
И Нови Бог удахне наново
Нови живот, показаће пут Души,
Појавићу се као Слово
Решено да смрт опустоши.
7. октобар 2014.
