Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Слободан Милић | СТРАХ



На питање: шта остаје од нас;
Одговор није тешко дати,
Када прође вековима час
Ново време неће нас знати,
А испод наслага притајени глас.

Узалуд посматраће гробље, кућу,
Путеве моје, неће сетити се
Да отшкрину за светлост будућу,
Запале свећу и помоле се,
За мене који је у беспућу.

Раздвојен од звезда и чистине,
Од љубави, снова, вечне мисли,
Ал нисам раздвојен од истине
И речи која о мени мисли
Пробијајући оклоп тмине.

Остаће перо, шкрипа пера,
Жути папир, траг мастила,
Изнад мене шумеће хемисфера
Весело што ме угостила,
И Уранија свему мера.

Када се једном глина осуши
И Нови Бог удахне наново
Нови живот, показаће пут Души,
Појавићу се као Слово
Решено да смрт опустоши.

7. октобар 2014.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта