Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Слободан Милић | ГРАЂЕН



     Владу и Фриди Ђекић
     На вјеки вјеков

Кад ово време буде далеко за нама,
Преузму нас Вечност и Бесконачност,
А ако су живот и Смрт Стварности драма,
Други свет разагнаће све што је мрачно
Пред Животом који је део вечног плама.

Ми, овде, са ових брегова и висина
У струјању борових ветрова и зрака
Гледамо како нејасност сажима даљине,
У изгубљености остају без корака,
Уз музику маштамо како ће Вечност да сине.

Ако за живота урадимо бар једно божје дело,
Прошлост ће се сигурно одмотати на крају,
Зато ка Богу и Вечности увек смело,
Немогуће је да божје створење не препознају,
И не дочекају метафизичком песмом весело.

Овде тек препознајемо да смо део Природе,
Около шуме друштво буква и црни бор,
По музици знамо да нас у Вечност воде
И да за увек остаје песнички разговор.
Он ће решити питање Ништавила и Слободе.

Ако некада потомци ову песму прочитају,
Запитају се о сврси пролазности и речи,
Видеће да наши делови у вечности трају,
Трајање не може ништа да уништи и спречи,
Времена ће времену свитак да предају.
Песма – Истина, од свега ће да нас лечи.

Грађен, планина у Кучима

22. јул 2017. 


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта