На вјеки вјеков
Кад ово време буде далеко за нама,
Преузму нас Вечност и Бесконачност,
А ако су живот и Смрт Стварности драма,
Други свет разагнаће све што је мрачно
Пред Животом који је део вечног плама.
Ми, овде, са ових брегова и висина
У струјању борових ветрова и зрака
Гледамо како нејасност сажима даљине,
У изгубљености остају без корака,
Уз музику маштамо како ће Вечност да сине.
Ако за живота урадимо бар једно божје дело,
Прошлост ће се сигурно одмотати на крају,
Зато ка Богу и Вечности увек смело,
Немогуће је да божје створење не препознају,
И не дочекају метафизичком песмом весело.
Овде тек препознајемо да смо део Природе,
Около шуме друштво буква и црни бор,
По музици знамо да нас у Вечност воде
И да за увек остаје песнички разговор.
Он ће решити питање Ништавила и Слободе.
Ако некада потомци ову песму прочитају,
Запитају се о сврси пролазности и речи,
Видеће да наши делови у вечности трају,
Трајање не може ништа да уништи и спречи,
Времена ће времену свитак да предају.
Песма – Истина, од свега ће да нас лечи.
Грађен, планина у Кучима
22. јул 2017.