Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Лена Стефановић | НЕ ПОЗНАЈЕМО СЕ МИ



Тражим те
и киша је опет
као што је била онда
када си до мене пронашао речи
и под липом у градском парку знао
како се страст у осмех заљуби.
Тражим себе са тобом,
у јесењој тмини носталгичног стана
под јорганом жеља,
изгубљене у сливеном даху
и додиру мокром,
отетом од сна.
Тражим док губим покисло вече
и последњи трамвај
што сада друге вози
и успављује се под Калемегданом
сам, да ли отет или свој?

Губим и свог корака циљ
у скривеној улици
што једносмерна не зна
да се уназад врати
и помирена наставља до раскрснице,
неизбежне и свачије.
Губим недовршене слике
што у потаји увек су знале
да доживеће крај
пре него што омаме их боје
и пуштам их
да низ воду отпливају, другачије.

Тражим те, без горчине
јер изгледа још сам твоја
и још ми је стало
да на крају покажем да разумем
да и ове године варају нас
и са залогајем пролазности сусрет
краде и мисли мути
и од једне до друге јесени све брже се стиже.

Тражим те јер дугујеш ми
да храбра и млада одем,
да заборавим све несташлуке и радости
које направиле су наше руке, наша тела...
Да затрпам сећања на Дунав
на проналажења у дубокој ноћи
и успављивања у свануће
и да видим како одлазиш.
Тражим, да не морам како те познајем
да се претварам
ако те опет у овом брзом граду сретнем,
јер не знамо се ми.
Не знам и не лажи да знаш
шта се у најдубљој тајни ока других крије,
ни даље од коже твоје,
не знам...   

Помози ми да одем
и не видим како се окрећеш када кренеш.
Не измишљај оправдања
не разапињи се између останка и бега,
погледај - крај је,
овде где љубави недостаје
тражим мајушни део тебе, који си и у мени угледао,
да открије да разумем
шта нас од заједничких гласова,
уздаха и дрхтаја одвлачи
и знам да године краду од нас
ништа мање него ми од њих
и знам да мир не спава на твојој страни.
Видим, твоју другу страну,
када се уморан однекуд вратиш
и бојажљиво до мене ходаш.
Тражим да изговоримо да је крај
јер нећу да се претварам да те познајем.

Даље од твоје коже
ја не знам,
иако представа била је драга
и вешто на сцени
мењали смо костиме;
мећава је близу
и возови ће ка другим градовима почети да касне-
крени,
пре него што навика
временом загосподари.

Тражим те
и киша је опет,
не узимај ме за руку када се појавиш обгрљен оправдањем.
Покисли и своји
поштеније ћемо до краја доћи.

Тражим себи
да од тебе као од давног пријатеља
одем,
иако ми пријатељи нисмо,
ни не познајемо се ми;
ипак јасно ми је
да се бојиш да твоја младост не превари тебе
да издајнички не побегне током ноћи,
пре него што ти пружи
све о чему ћутиш...
Нећу да се претварам да те познајем
ако те, ноћ ће знати
самог, отетог или испуњеног једном поново сретнем
а на Скадарлији боеми
о прошлим љубавима зборе,
јер није ово љубав храбра,
ни не познајемо се ми.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта