на путу дугом и грешном
не говори о виђеном лево и десно,
само пружи ми руку
и настави корак.
Прећути одлуке лоше,
рањене реке и речи
што усамљене, туђе лутке их носе,
издржи да не зажмуриш и ходај даље.
Не помињи нејаких утеха лет
звезде што се и пре јутра гасе
падове што те прогоне и плаше
заливе, плаве лагуне
и дрхтаје у ноћи будне.
Када ме сустигнеш
на путу дугом и грешном
не говори о виђеном лево и десно,
допусти да те грлим
и настави корак.
Не тугуј за улицама које не носе твоје име
опрости лажи што покриле су зиме
подигни главу и прошири видике
сачувај светло из угла тмурне слике.
Заборави издаје давне
душе врлине и открића гладне,
усправи се и окрени данашњем небу
ведрог срца захвали ветру.
Када ме сустигнеш
на путу дугом и грешном
схватићеш да још увек учим из призора лево и десно.
Само пружи ми руку
и настави корак.
