logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Лена Стефановић | НА КРАЈУ-ПОСТАЈЕМО ГЛАС



На крају
пронађем твој глас.
Иза планина
завејан тон
који само још
сећање разуме.

На крају
црна птица надлеће врх.
Речи одзвањају
и корак прате
док као дух
у мени ходаш.

На крају
сломљени гребен
дозива небо.
Злослутни лепет убрзава
и изговорено
на мене почиње да личи.

На крају
понављам да ни ми,
ни ти, ни ја,
не постојимо на планини тој.
Тражим храброст
да променим,
опростим и заборавим.

На крају
молим да нисам ја
са друге стране,
да нису речи моје
и да нико не чује
сазвежђе у крику. 

На крају
смо сами.
У кораку ка дубини ума
и успону душе.
Борећи се са собом.
Тражећи себе.

На крају
ми смо исто.
Ти, они и ја.
Исте грешке,
иста љубав
и смисао
што у дах један стане.

На крају
откривам да си и ти мене тажио,
у мени оно што на тебе личи
и након успона-
себе и глас свој нашао.
Учио се опроштају
и љубави што сећања излечи.

На крају
постајемо планина.
Птица, ветар
и глас.
Учећи опрост.
И љубав.
У кораку ка дубини ума.
И успону душе.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта