Textual description of firstImageUrl

Љиљана Ковачић | ЗАБОРАВ



Сећања се прострла
по врбацима,
сутонима без почетка и краја.
Читав мали свемир
сакрио се у оку,
једном рођен не умире више.

Само су наша тела
понекад уморна и празна,
слаба да задрже мисао, реч.

И нестајемо из часа у час,
у том вртлогу сумњи,
страха и кривице.

Једина права смрт је заборав,
јер све оне барке
које сачинисмо
са љубављу и надом,
и даље плове
чувајући нашу срећу.

На обали стајаћемо сами
и са њихових палуба
нећемо чути песму,
препознати је са радошћу.

И ко зна да ли ће икада
пристати у своју луку,
удахнути нам нову снагу
и повести нас на пут,
далеко, у вечности...



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана