Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Јованка Хрваћанин | * * *



Зашто ме миром не напојиш,
Горо вечито зелена,
Што ми заборав не поклониш,
Планино снежна, студена;

Зашто ме ти не успокојиш,
Бескрајно небо над њима,
Зашто ме надом не облијеш,
Ти сунце за облацима;

Да не посрћем с дана у дан
Од камена до камена,
И да ме терет не сатире
Ком не смем дати имена.

Из збирке – Откинуто лишће


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта