Textual description of firstImageUrl

Јованка Хрваћанин | ***



Ја сам себи и ружа и трн –
Јер ја хоћу зато тако боли...
А кад је дан и одвише црн,
Цвет процвета који срце воли
Ма најскупља залила га крв.

Ја сам себи и птица и црв,
Црв што трује часе најсрећније,
Што последњу исисава крв...
Али кад је небо најтамније,
Крила птице дигну ме учас.

Ја сам себи проклетство и спас:
Сумњом трујем наде најсветлије,
Ал' ме зато спасе песме глас
Када срце крикне најболније
И најцрњи кад му дође час.

Из збирке – Откинуто лишће



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана