Textual description of firstImageUrl

Слободан Ракитић | ЦРНА ЈЕ ВОДА СИТНИЦА




Црна је вода Ситница,
црно небо врх Чечана.
Застани испред Дечана
као потоња скитница.

Ући у жита класала,
сеја ти отров попила,
ал сузу није пустила.
Цујеш ли плач из јасала?

Узлећу црни сватови,
јато за јатом косова.
Ројеви љутих осова
и разјарени хртови.

Сломљени сви су печати,
туђин нам ништи тапије.
Телали с јужне капије
у поноћ ће зајечати.

Ал душа што се станила
у сваком зрну пшенице,
гласи се гласом сенице.
Чија нас стрела ранила?

Црне нам воде доходе
Из Лаба и из Ситнице.
Невеста чупа витице кад
је низ поље одводе.

1987.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана