Милета Јакшић | НОЋУ

Легле су давно горе, нигде гласа,
Земљу прихваћа ноћ на груди меке,
Глухо је доба... Ћути лавеж паса,
Сањиво трепте звездицие далеке.

Поноћ је... Хуји нејасно и чудно
Кô тајни вал по грудма ноћи неме,
Све спава, али има нешто будно:
То неуморно жури, тече – време...

 Милета Јакшић   

Facebook Twitter Linkedin Pinterest Print