Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | НОЋУ




Легле су давно горе, нигде гласа,
Земљу прихваћа ноћ на груди меке,
Глухо је доба... Ћути лавеж паса,
Сањиво трепте звездицие далеке.

Поноћ је... Хуји нејасно и чудно
Кô тајни вал по грудма ноћи неме,
Све спава, али има нешто будно:
То неуморно жури, тече – време...



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана