Textual description of firstImageUrl

Милан Дединац | ПОСЛЕ БУЂЕЊА



После буђења ја чувам руке
да их нико не дирне:
нека ми остану топле од твога
додира из снивања.
Не умивам их зором,
него их пустим да се охладе мирне.

Тихо се руке хладе.
А тебе нема под небом мога дозивања.
Руке се све више хладе,
и глас ти из угашеног сна
све слабије сада чујем,
Али и друг ако ми приђе –
још нећу да се рукујем.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана