Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Дединац | ПОСЛЕ БУЂЕЊА



После буђења ја чувам руке
да их нико не дирне:
нека ми остану топле од твога
додира из снивања.
Не умивам их зором,
него их пустим да се охладе мирне.

Тихо се руке хладе.
А тебе нема под небом мога дозивања.
Руке се све више хладе,
и глас ти из угашеног сна
све слабије сада чујем,
Али и друг ако ми приђе –
још нећу да се рукујем.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта