да их нико не дирне:
нека ми остану топле од твога
додира из снивања.
Не умивам их зором,
него их пустим да се охладе мирне.
Тихо се руке хладе.
А тебе нема под небом мога дозивања.
Руке се све више хладе,
и глас ти из угашеног сна
све слабије сада чујем,
Али и друг ако ми приђе –
још нећу да се рукујем.
