Textual description of firstImageUrl

Милан Дединац | ПОСЛЕ БУЂЕЊА



После буђења ја чувам руке
да их нико не дирне:
нека ми остану топле од твога
додира из снивања.
Не умивам их зором,
него их пустим да се охладе мирне.

Тихо се руке хладе.
А тебе нема под небом мога дозивања.
Руке се све више хладе,
и глас ти из угашеног сна
све слабије сада чујем,
Али и друг ако ми приђе –
још нећу да се рукујем.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта