Гле, у даљини сићушно, гле:
Последње насеље речи, а још више,
Али и он мајушан, последњи
Заселак осећања. Препознајеш ли га?
Остављен на планинама срца. Камен
Под рукама. Јест, ту цвета понешто:
Из неме литице цвета распеван коров
Који ни о чем не зна. Али онај ко зна?
Ах, онај што поче да зна, па сад ћути,
Остављен на планинама срца.
Јест, ту се креће понешто, неначете свести,
Креће понека безбедна животиња с планине,
Иде, застаје. И велика заштићена птица
Кружи око чистог противљења врхова.
Али незаштићен, овде на планини срца.
