Харфе дотакни да чујем њих;
Нек благи звуци уши ми пуне
Уз прста твојих додир тих.
Ако још нада пуни груд мени,
Тај звук ће је измамити знати,
Ако још суза има у зени,
Потећи ће, и бол ће стати.
Нек трзај буде дубок и снажан,
Нек ведра нота не буде прва;
Минстреле, чуј ме, плач ми је важан
Пре него бол ми срце схрва,
Јер туга је одњихала њега
И дуга, нема бол и несан,
Сад спознати најгоре од свега
Мора, ил' пући – ил' родити песан.
