Сви ви који имате очи, радујте се лепоти виђења.
Сви ви који можете да волите, волите,
Сви ви који можете да заборављате, заборавите
Како сте били гоњена зверад по друмовима
И ваша клецава деца угљен пећима,
Прихватите проломе тишине доброћудним рукама,
Ви јачи од ветра и виши од облака и већи
Од неповратне празнине, ви живи,
И себе продужите за онолико
За колико вас се буду сећали,
Јер тврд је сан сенки који нико не може прекинути,
и узалуд ће погаче туге за вама неко ломити,
и узалуд ћете жалити реч неку топлу коју нисте
изговорили
и туговати за вратима неким која нисте отворили.
