ваших ограничених стрељења,
да осете опет небеске ширине,
да их нахрани мајка земља
и напоје росама долине.
Пустите моје чежње из окова
ваших себичних жеља,
да врате ми наду да постојим
уз сва своја хтења
поносно да стојим.
Пустите, о пустите ме да живим
плешем, цртам, пишем,
пустите да постојању се дивим
и живот пуним плућима дишем
