Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | ВЕЧЕ




Из твоје с локнама немирне главе
два враголаста ока поглед ми маме
да у њима видим светове далеке
окупам се у видицима те бистре реке.

Две кафе с ратлуком,
на столу столњак карирани
нагужван где руке нам се држе
чврсто, да не однесе их вихор
садашњице неке брже.

Уз две домаће ракије
заљубљено гледам младеж крај усне
почасно место за речи пркосне
уз дечачки звонки смех –
мангупски пољубац најави грех.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана