у пространствима немих висина
где дрхтим занесена – док роса мије
моју чежњу пурпурних дубина.
Заиграј танго с дрхтајем у мени,
удахни све искре које носе
по облацима од беле свиле
враголасте нам ноге сад босе.
Надахни мелодијом трептаве груди
пронађи сазвежђа у мојој коси
уснама шапни, мисли ми слуди
нек прсне зора од наших блуди.
