Textual description of firstImageUrl

Коста Абрашевић | ДРАГОЈ



Љубим те, душо, љубим силним жаром
За тебе живот није бедан клет;
У миљу дане ти проводиш своје,
Ти не знаш, шта је, ко је овај свет!

Ти слатке снове будућности сневаш,
У цветну дољу упрла си гред;
А свака капка крви срца мога,
Леденом струјом ствара се у лед.

Цео свет теби љубак је и мио,
Мислиш, да срећом засјан је одсвуд,
О, али ја га с клетвом у смрт шаљем,
Јер крвном мржњом о, пламти ми груд.

Грлим те, душо, љубим силним жаром,
Силније, реци, да ли бити мож'?
И ако ти љубим, грлим вито тело, –
Држећи у руци – за тиране – нож.

Шабац, 1895.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана