Textual description of firstImageUrl

Бранка Попић | НЕМОЈ МИ


немој ми мрсити конце
од власи неоседлане ждребице
што пољима дивљим се размеће
и разастире своје чари.

на вјеђе ми немој утискивати
слике што желиш да их видим,
на прсте ми немој притискати
додир свој што бриди.
– једноставно немој –

оседлај себи коња врана,
скоком на њега сједни,
руком га за гриву потегни
и крени дивље у нејасне прерије
живота незнана што тек се назире.
и тражи себи одану кују
што од тебе не зазире,
што те не презире,
само те подноси
јер се не заноси
видике нестварне
с тобом да дохвати.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des