славуј на тек излисталу грану јаблана,
пчела на први цвијет јагорчевине,
сунчев зрачак на бистру капљицу росе
пробуђену на још нераспрслом пупољку.
На своје мјесто све ће коначно да се смјести:
осмијех на пјегаво лице уснулог дјетета,
дјевојачка жеља у мирис једре јабуке,
обезглављена рима у складне стихове
пјесме којој се не назире почетак.
Све ће на свом мјесту коначно да се смири,
само ће моје биће бити далеко,
у потрази за тачком у којој дрхтури срж,
само ће моја мисао бити на путу
на коме стопала не дотичу тло.
