Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ранко Павловић | О ДРВОСЈЕЧИ И ФИЛОЗОФУ, ЈОШ ЈЕДНОМ




Записах некоћ, неопрезно, да Филозоф
и мој стриц дрвосјеча у исту шуму
никада нису крочили. И покајах се
силно кад у записима наиђох на то што
у једном тренутку сматрао сам истином.
Јер, читајући постојаност из годова
посјечених стабала и проничући
у тајну срчике храстовог дуба,
мој стриц понирао је дубоко
у одгонетање суштаства свијета.
Баш као што је и Филозоф, трчећи
за загонетком званом битак, као мачак
за пољским мишем, залазио у шуму
и, изненађен, застајкивао да са усана
мог стрица дрвосјече чита псовке
из којих су, као варнице са наковња,
на све стране врцале одгонетке.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта