Сутра ће се људи састајати испод пластичних липа,
из употребе можда ће изаћи и мртвачка кола.
А ми смо имали срећу: ово права мјесечина за несрећне сипа
своју свјетлост преко нашег бола.
Ми смо имали срећу. Нас још увијек може да обрадује маслачак у пољу,
а у сутрашњим реченицама једва ако ријечи маслачак уопште буде.
Прогрес се толико рашепурио да се бојим да је на помолу
вријеме у коме ћемо добити и прве умјетне људе.
Они ће имати све као и ми, своје клубове, своја светилишта.
Имаће своје пјеснике, понеки од њих можда ће и васељенско име стећи.
Играће голф, скупљати марке, организовати фестивале, посјећивати позоришта.
Имаће све као и ми, само што “Ја те волим” неће знати рећи.
