Textual description of firstImageUrl

Милорад Ј. Митровић | НЕДЕЉА НА СЕЛУ




Кô анђелска песма, ил' молитве свете,
Тако росним јутром гласи звона лете;
Свечаним је миром замирило цвеће,
А вредни се ратар у храм божји креће.

Устај, душо моја! Из мртвила прени
И прогони сумњу и мрак мисли њени';
Слађана је нада, у њој пуно чара,
А искрена вера два живота ствара.

Тихо гора шуми... Слушај шапат грања,
И погледај лишће, кô да неком клања;
То сам Господ слази са висина плави',
природи чистој да се земљи јави.

1897.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана