logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Милорад Ј. Митровић



Милорад Ј. Митровић 
Рођен је 20. фебруара 1867. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и правни факултет Велике школе. Године 1891. постављен  је за писара суда у Ужицу. Као судски и полицијски чиновник служио је у Чачку, Мионици, Смедереву и Књажевцу. Постао је судија 1897. године,   из политичких разлога, следеће године отпуштен је из државне службе. У службу је враћен 1900. године као  судија у Шапцу и секретар Апелационог суда у Београду. Марта 1903. поново је отпуштен, а исте године поново враћен у судску службу. 
Митровић је почео писати под утицајем свог вршњака и друга Војислава Ј. Илића. Од 1890. до 1907. године сарађивао је готово на свим књижевним листовима српским, као и на многим политичким и сатиричким. Деведесетих година је већ стекао леп песнички глас и сматрао се као један од главних песника новога нараштаја. Већи део својих стихова унео је у две збирке, баладе и романсе у Књигу о љубави (Београд, 1899), а политичко-сатиричке у Пригодне песме (Београд, 1903). Умро је млад, и оставио недовршене многе започете послове. Српска књижевна задруга издала је 1910. избор његових песама. После смрти Војислава Ј. Илића, па до почетка XX века, док Јован Дучић није створио своју нову песничку физиономију и док се Милан Ракић није јавио једном сасвим новом поезијом, Милорад Митровић је важио као један од најбољих млађих песника. 
Умро је 14. маја 1907. године у Београду. 


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта