Трепте звезде небом недогледним,
А под њима, слична леда груди,
Мртва земља по свемиру блуди.
Ал' кô мирис из рајскога цвета
Анђô један пред Господа слета,
И Бог рече: „Ти си љубав, сине".
Па га посла у земаљске тмине.
Анђô оде. И у истом трену
Живот бујни мртвом земљом крену.
А кад дође пред господње лице,
Донео је цветак љубичице.
