Textual description of firstImageUrl

Милорад Ј. Митровић | ЉУБАВ




Свет је створен. Са осмејком чедним
Трепте звезде небом недогледним,
А под њима, слична леда груди,
Мртва земља по свемиру блуди.

Ал' кô мирис из рајскога цвета
Анђô један пред Господа слета,
И Бог рече: „Ти си љубав, сине".
Па га посла у земаљске тмине.

Анђô оде. И у истом трену
Живот бујни мртвом земљом крену.
А кад дође пред господње лице,
Донео је цветак љубичице.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана