Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | БОЛ



Бол расте из мене
Као платан
Који досеже до твог прозора,
На врху солитера,

Из срца, кроз вене.
Избија из прстију,
Да се протеже дуж путева
Којима ходиш сама.

Зашто ме буди зора
Изгубљеног
Далеко од твојих корака – и тера
Да лутам кроз сене,

Док расте бол из мене,
Изгубљене среће.
Уместо срећу да сневам
Док ме крије тама.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта