Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | БОЛ



Бол расте из мене
Као платан
Који досеже до твог прозора,
На врху солитера,

Из срца, кроз вене.
Избија из прстију,
Да се протеже дуж путева
Којима ходиш сама.

Зашто ме буди зора
Изгубљеног
Далеко од твојих корака – и тера
Да лутам кроз сене,

Док расте бол из мене,
Изгубљене среће.
Уместо срећу да сневам
Док ме крије тама.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана