slike pesnika

Владимир Златић – БОЛ



Бол расте из мене
Као платан
Који досеже до твог прозора,
На врху солитера,

Из срца, кроз вене.
Избија из прстију,
Да се протеже дуж путева
Којима ходиш сама.

Зашто ме буди зора
Изгубљеног
Далеко од твојих корака – и тера
Да лутам кроз сене,

Док расте бол из мене,
Изгубљене среће.
Уместо срећу да сневам
Док ме крије тама.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта