slike pesnika

Владимир Златић – БОЛ



Бол расте из мене
Као платан
Који досеже до твог прозора,
На врху солитера,

Из срца, кроз вене.
Избија из прстију,
Да се протеже дуж путева
Којима ходиш сама.

Зашто ме буди зора
Изгубљеног
Далеко од твојих корака – и тера
Да лутам кроз сене,

Док расте бол из мене,
Изгубљене среће.
Уместо срећу да сневам
Док ме крије тама.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта