Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | БОЛ



Бол расте из мене
Као платан
Који досеже до твог прозора,
На врху солитера,

Из срца, кроз вене.
Избија из прстију,
Да се протеже дуж путева
Којима ходиш сама.

Зашто ме буди зора
Изгубљеног
Далеко од твојих корака – и тера
Да лутам кроз сене,

Док расте бол из мене,
Изгубљене среће.
Уместо срећу да сневам
Док ме крије тама.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана