slike pesnika

Владимир Златић | БЕЗ РЕЧИ



Речи ми поплочале пут
Туђе, погрешне речи
Довеле ме овде

Откуда оне у мени?
Уместо правих речи
Да у мојој љуштури зру

Из мене у ветар да се распу
Па скупе у страшно јато
И врате по моју главу

Да облећу око мене
Та јата црних гавранова
Да на мене гракћу и да ме кљују

Да ме вежу невидљивим ланцима
И витлају мноме куд им је воља
Да ме баце у ово беспуће

То нису моје речи
И овај патник овде нисам ја
Вратите ми моје неизговорене речи

Да ме врате на мој пут
Да ме однесу одавде
Тамо где јесам

Чујете ли ме
како дозивам без речи
Како се нем у ветар расипам

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза