slike pesnika

Владимир Златић | БЕЗ РЕЧИ



Речи ми поплочале пут
Туђе, погрешне речи
Довеле ме овде

Откуда оне у мени?
Уместо правих речи
Да у мојој љуштури зру

Из мене у ветар да се распу
Па скупе у страшно јато
И врате по моју главу

Да облећу око мене
Та јата црних гавранова
Да на мене гракћу и да ме кљују

Да ме вежу невидљивим ланцима
И витлају мноме куд им је воља
Да ме баце у ово беспуће

То нису моје речи
И овај патник овде нисам ја
Вратите ми моје неизговорене речи

Да ме врате на мој пут
Да ме однесу одавде
Тамо где јесам

Чујете ли ме
како дозивам без речи
Како се нем у ветар расипам



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта