Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | БЕЗ РЕЧИ



Речи ми поплочале пут
Туђе, погрешне речи
Довеле ме овде

Откуда оне у мени?
Уместо правих речи
Да у мојој љуштури зру

Из мене у ветар да се распу
Па скупе у страшно јато
И врате по моју главу

Да облећу око мене
Та јата црних гавранова
Да на мене гракћу и да ме кљују

Да ме вежу невидљивим ланцима
И витлају мноме куд им је воља
Да ме баце у ово беспуће

То нису моје речи
И овај патник овде нисам ја
Вратите ми моје неизговорене речи

Да ме врате на мој пут
Да ме однесу одавде
Тамо где јесам

Чујете ли ме
како дозивам без речи
Како се нем у ветар расипам


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта