Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | БЕЗ РЕЧИ



Речи ми поплочале пут
Туђе, погрешне речи
Довеле ме овде

Откуда оне у мени?
Уместо правих речи
Да у мојој љуштури зру

Из мене у ветар да се распу
Па скупе у страшно јато
И врате по моју главу

Да облећу око мене
Та јата црних гавранова
Да на мене гракћу и да ме кљују

Да ме вежу невидљивим ланцима
И витлају мноме куд им је воља
Да ме баце у ово беспуће

То нису моје речи
И овај патник овде нисам ја
Вратите ми моје неизговорене речи

Да ме врате на мој пут
Да ме однесу одавде
Тамо где јесам

Чујете ли ме
како дозивам без речи
Како се нем у ветар расипам



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана