Кроз уске отворе својих сновиђења
Удишем живот.
И дишем тешко, у таласима губим дах.
Сакривен у својој тужној љуштури,
Бивам све мањи.
Али дишем. Кроз поре својих нужности,
Хватам се за ваздух свим својим бићем.
Да будем то што јесам.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...