Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | ДИШЕМ



Дишем кроз поре својих пустих нада.
Кроз уске отворе својих сновиђења
Удишем живот.

И дишем тешко, у таласима губим дах.
Сакривен у својој тужној љуштури,
Бивам све мањи.

Али дишем. Кроз поре својих нужности,
Хватам се за ваздух свим својим бићем.
Да будем то што јесам.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта