Дишем кроз поре својих пустих нада.
Кроз уске отворе својих сновиђења
Удишем живот.
И дишем тешко, у таласима губим дах.
Сакривен у својој тужној љуштури,
Бивам све мањи.
Али дишем. Кроз поре својих нужности,
Хватам се за ваздух свим својим бићем.
Да будем то што јесам.
Кроз уске отворе својих сновиђења
Удишем живот.
И дишем тешко, у таласима губим дах.
Сакривен у својој тужној љуштури,
Бивам све мањи.
Али дишем. Кроз поре својих нужности,
Хватам се за ваздух свим својим бићем.
Да будем то што јесам.