Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | ДИШЕМ



Дишем кроз поре својих пустих нада.
Кроз уске отворе својих сновиђења
Удишем живот.

И дишем тешко, у таласима губим дах.
Сакривен у својој тужној љуштури,
Бивам све мањи.

Али дишем. Кроз поре својих нужности,
Хватам се за ваздух свим својим бићем.
Да будем то што јесам.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта