Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | ДИШЕМ



Дишем кроз поре својих пустих нада.
Кроз уске отворе својих сновиђења
Удишем живот.

И дишем тешко, у таласима губим дах.
Сакривен у својој тужној љуштури,
Бивам све мањи.

Али дишем. Кроз поре својих нужности,
Хватам се за ваздух свим својим бићем.
Да будем то што јесам.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана