Кроз уске отворе својих сновиђења
Удишем живот.
И дишем тешко, у таласима губим дах.
Сакривен у својој тужној љуштури,
Бивам све мањи.
Али дишем. Кроз поре својих нужности,
Хватам се за ваздух свим својим бићем.
Да будем то што јесам.
Владимир Златић | ДИШЕМ
Кроз уске отворе својих сновиђења
Удишем живот.
И дишем тешко, у таласима губим дах.
Сакривен у својој тужној љуштури,
Бивам све мањи.
Али дишем. Кроз поре својих нужности,
Хватам се за ваздух свим својим бићем.
Да будем то што јесам.
