Textual description of firstImageUrl

Владимир С. Вуковић | МЕТАМОРФОЗА



У ноћи зри,
чујем како пада,
сагњио, а тек зачет
плод, скупљен
у кап, плач прозора
и видик; и смртни страх
и семена жуд
за земљу јутра прикивају ме.
Изјутра, са првим светлима,
проклијалог себе
подсмеху људи изложићу.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта