чујем како пада,
сагњио, а тек зачет
плод, скупљен
у кап, плач прозора
и видик; и смртни страх
и семена жуд
за земљу јутра прикивају ме.
Изјутра, са првим светлима,
проклијалог себе
подсмеху људи изложићу.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Над звјезданим многостручним сводом, над домаком умнога погледа, под врховним небосклоном неба, гдје се млада непрестано сунца, искресана ру...