У ноћи зри,
чујем како пада,
сагњио, а тек зачет
плод, скупљен
у кап, плач прозора
и видик; и смртни страх
и семена жуд
за земљу јутра прикивају ме.
Изјутра, са првим светлима,
проклијалог себе
подсмеху људи изложићу.
Владимир С. Вуковић – МЕТАМОРФОЗА
чујем како пада,
сагњио, а тек зачет
плод, скупљен
у кап, плач прозора
и видик; и смртни страх
и семена жуд
за земљу јутра прикивају ме.
Изјутра, са првим светлима,
проклијалог себе
подсмеху људи изложићу.
