Textual description of firstImageUrl

Владимир С. Вуковић | МЕТАМОРФОЗА



У ноћи зри,
чујем како пада,
сагњио, а тек зачет
плод, скупљен
у кап, плач прозора
и видик; и смртни страх
и семена жуд
за земљу јутра прикивају ме.
Изјутра, са првим светлима,
проклијалог себе
подсмеху људи изложићу.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана