Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир С. Вуковић | МЕТАМОРФОЗА



У ноћи зри,
чујем како пада,
сагњио, а тек зачет
плод, скупљен
у кап, плач прозора
и видик; и смртни страх
и семена жуд
за земљу јутра прикивају ме.
Изјутра, са првим светлима,
проклијалог себе
подсмеху људи изложићу.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта