две чаше за вино окренуте наопачке,
зазидани бескрај винилског неба.
Ноћ растављених је свећа у витражној чаши,
глава што сања сопствену косу,
чешаљ у левом џепу.
Ноћ растављених је хлеб који се чува за свечане дане,
повратна карта за умирање,
реч од хиљаду ситница.
Са сумраком
она тихо капље у моје очи.