ноћ хладна светлуцава.
Ври сива вртешка ока
са звездама засута.
Не дам! А нешто ме вуче!
Не! Немојте тим путем!
Скиталице лептири
не слушају памет!
О, Боже, шта ли сам ноћас!
Млада или стасала сена?
Разбехарала трешња
ил сан годова пун?
Где ли сам? Шта ли сам?
Нема, сама и склупчана.
Цакло ока или камена
бора међу обрвама?
Сланим змијама заробљене
зорно лете сунчане сенке.
Играју, певају загрљене.
Горе свици, свањава!
У ноћи хладној светлуцавој
бије се битка ума и срца.
У сенама ври. Штит је
у бразди бесмисла!
18. август 2017.
