Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Споменка Денда Хамовић | СНОХВАТИЦА



Ноћ
стеже,
немирни
ромори тон,
сева у тишини,
свирају виолине,
негде гракћу вране,
чује се и хукање сове.
Копрена пада изненада.
Сама путујем у плавети.
Сновидим сјај сазвежђа,
крила ми звезде красе,
месечево жито сипа.
С тобом заплесах.
Како те дозвах?
Да ли мисао
створи те
жудњом,
а врелина
ока снохвата
загрљај наш јак
и душе нам сплете?
Дишем и пијем лакше
црне снегове и вејавице
из тамнине пуних облака
надојених модрим капима.
Волиш ме усијаним уснама,
кресницама прстију, и тела,
снохватицом ме привијаш,
ал пламсаји њени издишу.
Последњи магли и неста
јер тренуци лете, теку
у светло зоре, а жар,
остао нам у срцу,
гори жишкама
нежницама.
Сјаји око.
Искри
дан.

2. септембар 2017.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта