И сунце је источно
Хајде, додирни ме
Муком тих усана стиснутих
Да изгризем ти из грла
Киселог нара свилом зрна оклопљена
И насладим се смоквама
Распуклим, презрелим
У жудној тој души знам расту
У рукама ми спавају змије
Ватрене, грабљиве
Жеља жарног југа их греје
Око тебе свијаће се и сладом тровати
Да горка река у заборав тече
Док жудња спаја далеке обале
Срце ми је планина с дивљим зверињем
А срна спава у грму склупчана
Не плаши се дивљине
Осети да је варка, а истина срна питома
Залутала у блесак твог ока
Трепери кô лептирица
Тражи пут уплашена
Тражи пут занесена љутим зрнима из нара
И сладом отрована из неубраних смокава
Осети ме – додирни!
Додирни – да оживиш ме!
Додирни – да оживим те!
