Споменка Денда Хамовић – МОМЧИЛУ НАСТАСИЈЕВИЋУ

Завапим,
ал’ извије се глас.
Милогласан је негде на звезди спас,
што болни певач промуцах овде доле.

Момчило Настасијевић – Госпи

Кô шкољке бисернице шуме
Кругови лирски и мистиком
Зачарају мисли а дух хране
Тајновита бујна таласања
У злаћане, заумне зоне
Ехо стихова досеже
Заигра куцавица
Миришу боје
Од жуди
Наге

Звук језиком народним ткан
Тајанствено кô икона умили
Моћне метафорe трн и цвет
Из језгра древна поленом
Посипа мисли и рађају
Праисконска чувства
Плину етерично

Постања чари
И узнесу
Биће

2017.