Речи – моћна руља, која би да влада док очајно знам: ћутећи се страда.
То није разлог да будемо луђи,
јер кад смо тужни, једно другом туђи,
онда говор песме која љубав слути
не нађе срце коме се не ћути.
Из живих речи кад пређем у немо,
покушаћу да се мало разумемо.
