
Слободан Марковић (Либеро Маркони) рођен је 26. октобра 1928. године у Скопљу где му је отац Димитрије био на служби као официр војске. Детињство је провео у Пећи и у Београду, где је матурирао у Другој београдској гимназији. 1943. године је био заточен у логору у Смедеревској Паланци.
Неке од његових књига песама су „Седам поноћних казивања кроз кључаоницу“, „Једном у граду ко зна ком“ (1980). Објавио је 62 књиге а још две су штампане после његове смрти: „Јужни булевар“ и „Запиши то, Либеро“ које је приредила његова супруга Ксенија Шукуљевић-Марковић. Бавио се и превођењем, био је новинар у „Борби“, сликар и боем.
За књигу „Лука“ добио је 1975. године Змајеву награду. Написао је сценарио за филм Боксери иду у рај.
Слободан Марковић је умро 30. јануара 1990. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.