Textual description of firstImageUrl

Сима Пандуровић | РОМАНТИЧНА ПЕСМА



Сумрак је био, мутно време
Јесени, кад се радо ћути;
Кад срца клону, уста неме,
И бесмислени чине пути.

И ко да општег, гробног хлада
Дах неизбежни свуда проби,
У твојој малој, драгој соби
Тишина нека чудна влада.

Напољу тешке кише пале,
У души сиво, као свагда;
А твоје очи од смарагда
Болно су лепим сјајем сјале.

У нелагодно вече ово
Ја раздраганим нисам пост'о;
Ти ниси рекла ништа ново:
Ми ништа нисмо рекли, просто.

Ал' док је хладан ветар них'о
Напољу голе гране црне,
Ти си, уз светлост која трне,
У моју душу ушла тихо,

Поносна, мирна као свагда,
А ипак тако витка, нежна,
Бледа и чиста – ружа снежна –

С очима својим од смарагда.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана