Textual description of firstImageUrl

Сима Пандуровић | ПЕСМА ТАМЕ



                              Ноћ.
                            Ко чује
                   Како ноћних сени
         Сетна песма тужи им на лири?
           Тамна липа у тишини мири;
               Цветови су сузни њени.
                        Прокапљује.
                               Ноћ.

           То је тишина веселих очију
      Са танким велом мистерије звука,
   С полусном среће кроз ту песму тију,
           Тако далеко од животна хука
     К’о срећа звезда, и сна, и младости.

                              Ноћ.
                            Ко чује
                   Како ноћних сени
         Сетна песма тужи им на лири?
            Тамна липа у тишини мири;
                Цветови су сузни њени.
                         Прокапљује.
                               Ноћ.

        Добро ми дош’о, тренуте радости!
        Знај, моје срце за звезду је сваку
      Везано златним концем и кроз таму
          Облака ових, кад мис’о на раку
         Не пада ни уз воњу земље саму.

                              Ноћ.
                            Ко чује
                   Како ноћних сени
         Сетна песма тужи им на лири?
            Тамна липа у тишини мири;
                Цветови су сузни њени.
                         Прокапљује.
                               Ноћ                             



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана