Textual description of firstImageUrl

Сима Пандуровић | СРЦЕ



О јадно, мало срце наше,
Ти куцаш увек верно, тачно;
Али те тамне сумње плаше;
Данас си тако тужно, плачно.

Данас, кад тихе кише мију
Пред прозорима лишће ново,
А нéме сузе саме лију
У дивно мајско вече ово,

Осећаш сенку судбе грубе
И коб да наше сносиш беде,
И људске мржње хладне зубе,
И зла живота што не штеде.

А ти нам ипак дајеш видно
Једине часе који вреде,
И све што није ниско, стидно,
И успомене чуваш бледе.

Мада ти нико ништа не да,
Ти рађаш својим лепим врењем
И горду Мис’о што те гледа
С осмехом и са сажаљењем.

И најзад, када куцнеш тише,
Измрцварено, тужно, грозно,
Биће нам јасно, вај! — ал’ позно —
Да никад ничег нема више.



Поезија суштине препоручује песнике



    Лира-песничка муза



      Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
      Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана