Textual description of firstImageUrl

Шарл Бодлер | ВЕЗЕ




Природа је храм где мутне речи слећу
са стубова живих понекад, а доле
ко кроз шуму иде човек кроз симболе
ма што га путем присним погледима срећу.

Ко одјеци дуги што даљем се своде
у јединство мрачно и дубоко што је
огромно ко ноћ и као светлост, боје
мириси и звуци разговоре воде.

Неки су мириси ко пут дечија свежи,
зелени ко поље, благи ко обоје,
- други искварени, победнички, тежи,

што у бескрај простирање своје,
као амбра, мошус, тамјан, раскош њуха
који пева занос чула нам и духа.

▪ Превод Иван В. Лалић



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана