са стубова живих понекад, а доле
ко кроз шуму иде човек кроз симболе
ма што га путем присним погледима срећу.
Ко одјеци дуги што даљем се своде
у јединство мрачно и дубоко што је
огромно ко ноћ и као светлост, боје
мириси и звуци разговоре воде.
Неки су мириси ко пут дечија свежи,
зелени ко поље, благи ко обоје,
- други искварени, победнички, тежи,
што у бескрај простирање своје,
као амбра, мошус, тамјан, раскош њуха
који пева занос чула нам и духа.
▪ Превод Иван В. Лалић
