Ристо Тошовић – ЛЕТЊЕ ПОПОДНЕ

Ни корака ни гласа.
Само непомичне сенке зидова и дрвећа
У голубињем одсјају слепог неба.

Та далека
Сном
Окрзнута слика.

Трг

Ужарен
Августовски
Димећи се као наргила.

И све чешћи гласнији јаросни узвик
Као да се покојници враћају кућама
пошто су убили краља.

 Ристо Тошовић   

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ