кад те одева
само
блага румен стида.
Док напољу кошава
носи нечији смех
или крик
крај нашег балкона
а ти ме гледаш ужареним очима
одсутним
са овога света
нас додирује небо својим свемирским грудима
а ми не знамо
и ми не мислимо
на коме ће се упореднику
завршити
наш живот.
